Vratila sam se u Beograd, u realnost, i iskreno, nije mi se dopala, ali usla sam brzo u stos naseg nacina zivota. Ali putovanje nije zavrseno, nikad nije, jer uspomenama, slikama stvaramo posebnu viziju nastavka price dok se opet ne vratimo na isto mesto.
Pitate se sta mi bi da izaberem ovu temu? Zasto volim Italiju? Volim je zbog svega pomenutog, zbog toga sto se u njoj osecam kao kod kuce i zbog toga sto je jednostavno osecam na pravi nacin (koji ce, ne sumnjam, biti nekima od vas cudan, neshvatljiv, ali iskreno i nije me mnogo briga.). Dozivela sam je i hocu da pokusam da vam prenesem delic tog ITALIJANSKOG DUHA, neukrotivog, slobodnog, umetnickog, romanticnog, prirodnog, pozitivnog, impulsivnog. A, najdivnije od svega je to sto ga ja imam.
Znam da sam mnogo puta upotrebljavala reci “savrseno” i “fantasticno”, ali od soka, lepote one su zaista neophodne i sastavni deo opisa. Italiju svima preporucujem.
Ne pokusavam da vam se dopadnem, jer nema potrebe, ali VAZNO JE OSTATI NERAVNODUSAN. Hocu samo povratnu reakciju. Jedno je sigurno…U mom slucaju:”Svi putevi vode u …MILANO!”. Hocu DOLCE VITA!
