“Narucila” sam isto budjenje svakog dana-barsunasti glas Erosa Ramazzottija. Zelja mi je bila ispunjena. Ovog jutra je bila pesma”Adesso tu”. Ustala sam i obavestili su me da idemo na jezero, tzv. Lago di Como. Jezero Como je jedno od najvecih u Italiji, nalazi se na samom severu zemlje, u podnozju Alpa. Ima neobican oblik slova “Y”obrnutog naopako. Tu se nalazi i gradic Como i naselja na jezeru koja pomalo podsecaju na primorska mesta. Sestra mi je rekla i pokazala vile italijanskog i svetskog dzet-seta, npr. mog miljenika Erosa, Donatele Versace, Dzordza Klunija…Fenomenalne su. Nadala sam se da cu videti nekog od njih, ionako su mi se desavale cudne stvari otkad sam dosla, pa sto ne bi i to, medjutim nisam. A za to vreme, stric je pricao o jezeru.Komo je centar umetnosti i izrade svile, mesto sastajanja pisaca, umetnika, antikvara… Hteo je da mi pokaze odakle je najbolji pogled na jezero, pa smo otisli peske kroz neki park (mada moze da se ide do tamo i autobusom, ali stric je hteo da steknem sto bolju formu i da sto vise vidim) malim, krivudavim ulicama kojima su, pored nas, prolazili motociklisti, do brda Baradelo, na kom se nalazi zamak i park sa arheoloskim iskopinama, mnogo crkava, palata, a sve datiraju iz dvanaestog, petnaestog, osamnaestog veka. Stric je bio u pravu, jezero i pogled na toliko plavetnilo oko kog oblecu galebovi stvarno su bili vredni paznje. “Italijanski Beverli Hils”, “Kraljica jezera”, “Biser Coma” sve su nadimci za poznato izletnicko mesto Beladjo(Bellaggio). Vile su ogromne, perverzne, arhitektonski savrsene, nedodirljive. Svaka ima svoj bazen, gliser…Pamtim neke strme stepenice koje su vodile do divne poslasticarnice izmedju nekih kuca sa crvenim ili bordo fasadama gde smo se castili preukusnim sladoledom.
Posle te pauze je usledila voznja zicarom oko pet, sest minuta do sela Brunate, ono i nije nista posebno, ali pruza poseban pogled na ceo grad, jezero, Alpe, Apenine. Nisam mogla da verujem da toliko lepote moze stati u samo jednu zemlju, ovu.
U povratku smo ogladneli i svratili u obliznji restoran. Ne preterujem, ali atmosfera je ista kao u crtanom filmu “Maza i Lunja”, kancone, raspolozeni brkati konobar, miris spageta, cufti, morskih specijaliteta, separatisani romanticni parovi, svece…Fenomenalno. Inace, ITALIJANSKA KUHINJA je specificna i poznata. Obroci su im cudni. Dorucak imaju tradicionalan-espreso ili kapucino sa slatkim kroasanom (brioche ili cornetto). Rucak je nekad bio glavni obrok u toku dana, obrok u kom se uziva u krugu porodice, medjutim brz zivotni tempo i radne obaveze su to promenile, skratile su ga. Pocinje aperitivom, predjelom u vidu seckane prsute, salame, przenog hleba sa maslinovim uljem ili nekim salatama. Zatim ide PRIMO (prvo) jelo, sto je uglavnom neki rizoto, a potom SECONDO (glavno) jelo, odnosno meso, govedina, teletina, svinjetina, jagnjetina… Vecera traje duuuuugo, oko dva, tri, cetiri sata uz obavezan espreso ili liker.
I na kraju DOLCE (desert), neki keks, torta, palacinke ili sladoled. Italijani imaju obicaj da za vreme obroka konzumiraju OBAVEZNO vino, rosso ili bianco, nije bitno i da ga pomesaju sa istom kolicinom vode, gazirane ili negazirane, opet nije bitno. Kao sto rekoh malopre, italijanska kuhinja je raznovrsna, ukusna i cuvena po svojim specijalitetima. Morski specijaliteti, sve vrste ribe, corbe, palente, paste, sve vrste mesa, sirevi, i nezaobilazna, cuvena, PIZZA.
Ознаке: jezero Komo, kuhinja
